Ново

Расположења латинских глагола: индикативно, императивно и субјунктивно

Расположења латинских глагола: индикативно, императивно и субјунктивно

Латински језик користи три расположења мењајући облик инфинитива: индикативни, императивни и субјунктивни. Најчешћи је индикативан, који се користи за једноставну изјаву чињеница; остале су изражајније.

  1. Тхеиндикативно расположење је за изношење чињеница, као у: "Спава."
  2. Тхеимператив расположење је за издавање команди, као у: "Иди спавати."
  3. Тхесубјунцтиве расположење је за неизвесност, које се често изражава као жеља, жеља, сумња или нада као у: "Волио бих да спавам."

Да бисте правилно искористили расположење, прегледајте коњугације и завршетке латинских глагола који ће вам помоћи у навигацији. Табеле коњугације можете такође упутити као брзу референцу како бисте били сигурни да имате тачан завршетак.

Индикативно расположење

Индикативно расположење "указује" на чињеницу. "Чињеница" може бити веровање и не мора бити истина. Дормит. > "Спава." Ово је индикативно расположење.

Императиве Моод

Нормално, латинско императивно расположење изражава директне наредбе (наређења) попут "Иди спавати!" Енглески преуређује редослед речи и понекад додаје ускличник. Латински императив настаје уклањањем -ре завршетак садашњег инфинитива. Када наручујете две или више особа, додајте -те, као уДормите> Спавај! 

Постоје неки неправилни или неправилни наизглед императиви, посебно у случају неправилних глагола. Императивферре "носити" јеферре минус -ре завршетак, као у једниниФер > Царри! и множина Ферте > Царри!

Да бисте формирали негативне команде на латинском, користите императивни облик глагола нолоса инфинитивом глагола акције, као у Ноли ме тангере. > Не дирај ме!

Субјунцтиве Моод

Субјунктивно расположење је лукаво и вреди мало расправе. Део тога је зато што смо у енглеском ретко свесни да користимо субјунктиву, али када то учинимо, она изражава неизвесност, често жељу, жељу, сумњу или наду.

Модерни романски језици, попут шпанског, француског и италијанског, задржали су измене глаголских облика да би исказали субјунктивно расположење; те промене су ређе виђене у савременом енглеском језику.

Чест пример латинског субјунктива налази се на старим надгробним споменицима:Потребни мачак темпом. >Може да почива у миру.

Латино субјунктива постоји у четири времена: садашњем, несавршеном, савршеном и многоструком. Користи се у активном и пасивном гласу, а може се мењати и према коњугацији. Два уобичајена неправилна глагола у субјунику су ессе ("бити") и посед ("бити у стању").

Додатне употребе латинског субјекта

На енглеском језику шансе су да се, када се помоћни глаголи "могу" ("Он можда спава"), "може, мора, може, могао би" и "би" појавити у реченици, глагол налази у субјунктиву. Латино користи субјунктиву и у другим случајевима. Ово су неке значајне инстанце:

Хортатори и Иуссиве Субјунцтиве (Независна клаузула)

Хортаторни и нагонски (или јуссиве) субјунктиви су за подстицање или подстицање на акције.

  • У независној латиној клаузули хортаторна субјунктива користи се када је немаут или не и подстиче се акција (нпрхортед). Обично је хортаторна субјунктива у мноштву прве особе присутна.
  • У другој или трећој особи обично се користи ијезични субјунктив. „Лет“ је генерално кључни елемент у превођењу на енглески језик. "Идемо" било би пресудно. "Пусти га да игра" било би наивно.

Сврха (коначна) клаузула у субјунктиву (зависна клаузула)

  • Представио ут или не у зависној клаузули.
  • Релативну одредбу сврхе уводи релативна заменица (куи, куае, куод).
  • Хоратиус стабант ут понтем протегерет. > "Хоратиус је стајао како би заштитио мост."

Резултат (узастопна) клаузула у субјунктиву (зависна клаузула)

  • Представио ут или ут нон: Главна клаузула треба да садржи а там, ита, сиц, или тантус, -а, -ум.
  • Лео там саевус ерат ут омнес еум тимерент. "Лав је био тако жесток да су се сви плашили њега."

Индиректно питање у субјективу

Индиректна питања уведена у упитним речима су у подвози: Рогат куид фациас. > "Пита шта радите." Упитна реч рогат („пита“) је индикативно, док фациас („радиш“) је у субјунктиву. Директно питање би било:Куид фацис? > "Шта радиш?"

"Цум" ободни и узрочни

  • Цум околност је зависна клаузула у којој је реч сперма се преводи као "када" или "док" и објашњава околности главне клаузуле.
  • Када сперма је узрочно, преводи се као „од“ или „јер“ и објашњава разлог акције у главној клаузули.

Препоручено читање

  • Мореланд, Флоид Л. и Флеисцхер, Рита М. "Латински: интензивни курс." Беркелеи: Университи оф Цалифорниа Пресс, 1977.
  • Траупман, Јохн Ц. "Латински и енглески речник Бантам Нев Цоллеге." Треће издање. Нев Иорк: Бантам Делл, 2007.


Погледајте видео: Lične zamenice, Latinski jezik (Август 2021).